Kratka priča

Bila je prirodno ružna, neprirodno zapuštena i upadljivo glasna.

Jutro je tek počelo da umiva Zemlju. Orosilo je. Malena se budila. Počela je da se proteže i pomisli kako se dobro naspavala. Osetila je neku novu snagu. Bila je ista, ali i nekako drugačija.

„Ćoro ćoravi pogledaj mi zulufe, što se ne okaneš ovog posla dok još nikom nisi uvo odsekao?!“ Nakon žalbi koje su upućene na uslugu, usledile bi žalbe na cenu tih usluga:“Kol’ko?! Pa ti dušu nemaš krvopijo matora! Zaokruži na ovaj kalendar kada sam ti poslednji put ušao ovde!“

Nisam nigde pošla. Tek videh sebe nagu na njegovim rukama. Tek čuh da raskoš njemu pripada. Tek čuh sebe kako plačem. Pretvorih se u pticu što na snegu drhti i moli za toplinu njegova dlana. Hoće li mi pticu spasiti?

Prestadoh da svetlim i sve utonu u mrak. Nestade i balske dvorane i veselih lica, utihnu muzika. Oči još ne mogu da otvorim. Neka hladnoća poče da se uvlači u moje telo.

Dvojica uredno oženjenih muškaraca nisu opterećeni svojim linijama. Ukoliko je čovek situiran, onda nije od preteranog značaja kako izgleda. Novac ima tu moć da bude magnet za komplimente

Odlomak iz romana "Ljubavno pismo"

Menjala se, pratila ga je. Očajnički je pokušavala da ga navede da je zavoli. Udvarala mu se neiskulusno, navikla da odbija tuđa udvaranja.

Gle čuda, tada je to bilo beskrajno simpatično i nasmejano dete. Šta se to desilo da postane odbojna rugoba od čoveka? Niko to ne zna.

Baš kada me prozvala sestra, zazvoni mi mobilni. Umesto diskretne jačine i melodije koju sam namestila, ču se glasan dečji glas: „Gde ste p..., stig’o Zdravko Čolić!“.