Kratka priča

I mada se nije video prst pred okom od magle i dima, mesec je sijao kao da nikada više neće zasijati.

Rukom mu je pokazala na mjesto na kom je željena da se zaustavi. Nikada nije bila stroga, ali je njen autoritet bio neprikosnoven do samih oboda njihove šume.

Sve je život zahvaljujući ljubavi! Šta drugo može činiti dušu večnom?

Ona mlađa se toliko zasmejala, da u nekoliko tenutaka nije mogla da diše, pa je ova starija lupi po leđima da dođe sebi, a onda opet salva smeha i novi pljusak znoja.

Nerviralo ga je njegovo urlikanje koje je lako mogao da ugasi činijom sa vodom. Umesto toga, urlikanje je gasio šutiranjem i udaranjem. I onda je jednog dana pas pokazao zube u pravom smislu te reči i ujeo je svog gospodara.

Korak po korak, misao po misao, kako god i o čemu god da je taj dan pričao, uvek bi se priča završavala sa decom.

"Da li bi se ti udala za mene, formalno i mogla da podneseš da ja u tom braku uđem u tranziciju pola u kom bih išao na hormonske terapije i potrebne operacije da postanem žena? "

Plakao je samo kada su mi brat i sestra umrli. To je bilo jezivo videti...

Vetar je zvučao poput teškog uzdisaja koji se može čuti oko postelje čoveka na umoru.

Trebao joj je taj trenutak, taj esencijalni udah pređašnjeg života. Udah slike detinjstva.