Kratka priča

Sećanja su navirala. Nikada neću zaboraviti kako me je još kao trogodišnju devojčicu vucarala po barovima u kojima je pevala kantri muziku. Da, moja majka.

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Kroz prozore je čuo kišu, gurajući leđima uz zid pokušao je da se održi na svojim klimavim nogama, činilo mu se da se zid ugiba pod njim ili se njegovo tjelo savijalo nesigurno, meko, nepouzdano.

Red se sporo pomerao napred, ljudi ispred nje su nešto glasno pričali, kiša je padala pod sve oštrijim uglom i kuče se pribijalo uz njene noge da se ugreje.

Sve dobro u sebi što nosim, sve je to ona isplela... I ljubav prema ljudima, oprezna i ljubav prema prirodi, neobuzdana i ljubav prema knjigama... Shvatila sam da je ona u stvari moja mama. Sa sedom perikom.

Radovala se mojoj sreći kao svojoj i tugovala je moju tugu kao svoju.

Tako je on porastao i od malog smrada postao veliki smrad sa malom zlom dušom koja želi da poseduje, a posedovao je sve, osim prave lepote.

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Njegova majka je bila jedna od rijetkih koja prešavši u ovu dimenziju nije promjenila svoj oblik, zato su je stanovnici šume uvijek sa podozrenjem gledali, on se ovdje iz ljubavi nje i konjanika rodio u obliku vuka, sada je trebalo da pređe granicu po prvi put.

Otišao je jednog maglovitog jutra. Na mestu gde su boravili neko je našao potkovicu. Bila sam ubeđena da ju je Dženan meni ostavio.