Kratka priča

„Sve se menja. Ne bih rekla da smo grešili, bar nismo mi što smo iz ljubavi ulazili u brakove i trudili se. Dogodi se da se vremenom promenimo svi, da se okolnosti promene i da drugačije želje imamo. Ja bih sad samo ljubav i mir.“

Mislima je zaplovila svečanom dvoranom Starog dvora. Sjaj i raskoš! Skupe, prelepe toalete, koje su nečujno klizile po sjajnom mermeru, svečane oficirske uniforme, njegove bele rukavice, a njene srebrne, do lakata, jer su i njena prelepa haljina, kao i lepeza kojom se nervozno hladila, bile u boji srebra.

Dve devojke, ozarene, izmazmazane bojama sunca, sedele su na stepenicama stare kuće i zaljubljeno gledala u objektiv iza kog se nalazilo skriveno lice njihovog oca.

Odlomak iz romana: “Lavina sa Prokletija”

Tebi je bar lako. Drugog posla i nemaš. Ideš gde želiš, spavaš ako ti se spava, trčiš ako ti se trči, kad se razbesniš svi te se boje, kada si srećna miluješ nasmejana lica dece što se u tebi kupaju.

Pre nekoliko meseci suočila se sa strašnom nemani koja se zove zavisnost. Aždaja je napala starijeg sina, a da ona toga nije ni bila svesna.

Nije više imao razloga da trpi, grebe, grabi, tera um na onu stranu realnosti koju nikada nije razumeo i ustaje svako jutro sa čvorom u želucu. Sve što je sa mukom stekao nije bilo njegovo. Ne zaista.

Ne mogu te koreni spasiti od zla u sebi, jedno zlo će biti jače od svakog dobra unazad dvesta-trista godina. Zlo se duže pamti!

Zato te molim, mladi moj prijatelju, čuvaj ga se. Čuvaj se meraka, kao da je od samog đavola strašniji, a i jeste.

Srce joj je pulsiralo i prenosilo damare kroz čitavo telo i udaralo jako. U ušima su odzvanjali tupi udarci.