Kratka priča

Zašto smo uznemireni tuđim pogledom, osmehom, lasom strasti koja nas neminovno privlači jedno drugom, razbija na komadiće svesne nesvesti, ne da nam da budemo odvojeni i srećni u tome i to ne samo radi produženja vrste?

Suzice nisu više prestajale. Osećala je da su joj kapci otečeni, krmeljivi i kao pod opsadom neke lepljive rozikaste farbe. Širila ih je. Pokušavala da odvoji slepljene trepavice. Ponovo je čula plač.

Devojka je sedela na ležaju u svojoj sobi i u rukama čvrsto držala punu plastičnu kesu. Svaki čas ustajala je i virila kroz prozor, zaklonjena najlon zavesom.

Mungos je zastao, okrenuo se i video da Lela čeka odgovor na pitanje koje je samo naslutio.

Na krovu susedne kuće stajalo je gnezdo. I dalje puno, iako su sve selice već otišle.

Sva njena dobrota polako je nestajala jer su se o istu samo očešali zli ljudi i povređivali je.

Nekakav dah, poput jeze promileo mu je telom, a suvoća mu je milela grlom. I nehotice, naglim trzajem okrenuo je glavu ka prozoru. Kao da je bila tu, a nije.

Obhrvan mislima, na trenutak sam zalutao, potonuo u vir dubokog sna. Prevario sam noć, pa nisam primetio da je noć prevarila mene, da je voz stigao...

Međutim, ne postoji dokaz da je moj klijent uopšte dodirnuo preminulu pacijentkinju...

Polizala je suve usne, u sebi se zahvalila nekom bogu koji joj je podario slabe oči da ne vidi sve slojeve maski na oknima tela bez duša, u isto vreme obrisala je sa obraza kap slane tečnosti nalik suzi, uz osmeh...