Politika

Balavo prepucavanje o dužini "one stvari", tako karakteristično za adolescente, alkose, džibere i ostale frustrirane nosioce međunožnih visuljaka, ovih dana dobilo je dizanje (lat. "erectio") na nivo visoke nacionalne politike.

Da se razumemo – nikome nije smešno što je Marko Đurić uhapšen na Kosovu, niti iko normalan može ostati ravnodušan na slike nasilja kosovskih specijalaca nad civilima u Mitrovačkom dvoru. Ali, samo nenormalan čovek ne može, a da se ne zapita – šta nam je to trebalo?

Parola “Srbija se savijati neće” postala je, posle višedecenijskog trljanja o svakodnevicu, samo krpa kojom se glancaju cipele pred odlazak u Brisel i maramica za brisanje krokodilskih suza sa obraza koji je davno izgubljen.

Pa, da li je moguće da bi gamad mogla, primera radi, da dogovara pakt o nenapadanju sa Bugarima i Grcima sve dok ne raskomadaju i Makedoniju i preuzmu deo Crne Gore, da bi svoj prostor proširili?

Na tri stotine i neki dan vladavine, okrenu se predsednik, pogleda u svoj narod i reče: „Poradite na natalitetu!“, ali ne reče koja svrha, ni kakva je potreba za ovom rabotom.

Ivan Rajović - Kulturno-politički slikopis kraljevačkih starosedelaca

Najpre, da se ne lažemo, ovo nisu bili samo beogradski izbori. Ovo je bio svenarodni referendum (istina samo na teritoriji prestonice) za ili protiv Vučića.

I nikada nema dovoljno para u kasi za zdravstvo, jer je kasu pojela nezasita vladajuća kasta, koja će reći da nam nikad bolje nije bilo, ali će okrenuti slepo oko na sve gore uslove po bolnicama. Ladno će da zaborave na bolest, jer je to ružno, ne ide uz imidž Srbije kao evropske Meke za noćni život.

...uprkos tome što nije novost da se tek po neki bračni par već odavno teško odlučuje i na drugo, a kamoli treće ili sledeće dete; država je nedavno rešila se uhvati u koštac sa ovim problemom. I to kako!!! Smišljanjem slogana za dizanje nataliteta.

Povodom svetskog dana socijalne pravde 20. februara.