Humor

Dajem časove tuge, očaja i beznađa! Uspešno ubijam svaku nadu, tračak sunca u Vama, a doživotno gušenje radosti i svih ljudskih vrednosti je moja uža specijalnost!

Budite sigurni da ću vas tako lepo ubiti, da ćete tako sjajno živeti!

Satrću vam seme, izbrisati poreklo, zauvek ću vas naučiti da se ne smejete!

Bolji sam od svih Učitelja i Mučitelja zajedno!

Kao i botaničari nuklearne hemije, mnogi biolozi su godinama istraživali misteriju apsolutne svesne ličnosti govna.

Iako Đavo nije bio naivan, Rospida je brzo naučila kako da ga izmanipuliše patetičnim šamaranjem osećanja. Izrodila je nekoliko gomila dece koje je fakultetski obrazovala i postavila ih na vodeće pozicije razvijenih zemalja.

„Nećeš da daš?“ uporan i nakostrešen kao neko strašilo nastavio je njenu agoniju.

Ređali su se šefovi, direktori, upravnici, načelnici, pa i načelnice, razni ministry, i domaći i strani.

Uz zvuke fanfara koje su najavljivale predstavu, gledao sam kako se otvara tamno crvena zavesa i pojavljuje scena koja ne predstavlja ništa, a onda se iz tog ništavila pojavio Popaj.

Da je u starom Rimu bilo mobilnih telefona, ogledala i društvenih mreža, teritorije bi se osvajale bez oružja, ili se ne bi nikako ni osvajale.

Uvek prisutan na skoro svim meridijanima u skoro svim narodima, bez obzira da li poslužuje kao strašilo, marketinški model ili je samo u prolazu. Ali u narodu, a pogotovu u narodnim umotvorinama, je češći nego mnogi Marvelovi junaci na velikom ekranu. Indijanci u transu, pogotovu posle lule mira, kuliraju oko vatrice, smišljajući nove izreke u njegovu čast i zovu ga svakojako, u zavisnosti od mnogo čega, a negde i sam navrati, bez poziva.

Prepoznaćete ih po glasnom smehu i bizarnom smislu za humor, pivskim stomačićima, vintidž muzičkom ukusu, pomalo ciničnim komentarima i narodnoj nošnji nekih drugih vremena – crvenim „starkama“, bez obzira da li je trenutni masthev ili ne!

Dijalog