Iz trećeg ugla

Blješti sjaj lažnog osmeha, razvlači se iluzija lepog i savršenog. Stalno se nameće vrednost spoljašnjeg u svetu gladnih i porobljenih duša. Pobeđuje forma, bar na prvi pogled.Nije ni čudo jer živimo u svetu medijskog uticaja, nametanja rešenja životnih situacija, sve u stilu, nama je, bre, super, kakvih robova ima tamo negde...

Forma i suština. Koga je više briga za suštinu, ako nema šta da jede, ako nema osnovne uslove za život, za račune, na primer?

Sedim sa prstima na tastaturi i razmišljam o čemu danas da pišem. Utorak je i trivijalno se uvlači u svaku misao o dnevnim potrebama, a kiša najavljuje jesen i miriše na smrt.

Redovna kontrola uma, duha i tela je bitna. Pogotovo uma. Očistiti svoj um od nepotrebnih informacija, znači osloboditi sebe pritiska koje izazivaju traume i noćne more. Od nekih nam se povraća. Nekih se gadimo kada posmislimo koliko smo ih se nekada samo rado sećali. Neke mrzimo. Iz nekih smo naučili nešto. Poslednji su najbolji. I oni u dosta korisni za rast i razvoj bilje Organizam. Ali šta ako ništa ne naučimo? Šta ako ništa ne naučimo.

Šta se dešava kada neko toliko uđe u podsvest, da tu ostaje i tokom snova? Sanjaš, a sanjaš o toj osobi. Sanjaš, i sanjaš u obličju te osobe. Sanjaš, i sanjaš kako iščezava. Više je ne sanjaš.

Ćuješ li je? Približava se. Ona dolazi I ulazi kroz kožu, željna je tebe. Nemoj je čekati. Beži, trči najbrže što možeš! Tako prljava izađi iz sebe u znoju. Očisti gnoj sa svojih rana i zaleči se.

Njena je želja da te zagrli i ugreje svojim hladnim zagrljajem, kojim guši one koje stigne i emocijeim vezuje u čvor. U krvotok ulazi kroz vene , a zatim u srce koje zaledi.

1.Sramna vlaSt, kriminalna i potkupljiva već godinama iSta.

2.Sve poSkupljuje dok narod postaje Sve jeftiniji.

3.Sirotinja koja ne Shvata da to jeSte.

4.Sluge božije koje su izdale Boga

5.Stide se pametni dok se glupi diče.

6.Svet koji se prepolovio i poStao poluSvet.

7.Samoubistva zbog nemaštine.

8.Suze roditeljSke kojima deca beže iz zemlje trbuhom za kruhom.

9.Strahovlada koja vlada Svojim kukavicama.

10.Sendviči koji se dele gladnima Svojih 5 minuta.

11.Svest koja je pala u neSvest.

,,Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude. Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte.” 

Meša Selimović, Tvrđava

Grešna sam, jer sebe greškom nazivam.

Zašto bih bila greška, ako se drugačije nosim, ako drugačije volim, ako su mi snovi veći, a hrabrosti prevazilaze osrednje ideje? Ako umijem bolje ljubiti, pogledom ubiti, i jednom rečenicom zapečatiti razgovor? Ako su moji pogledi širi, dubine nepreglednije, a vjera se ne zaustavlja na obodima drugih vasiona? Grešna li sam?

Osećaj tišine i otupelosti se prepliću i mešaju u jedno gnusno, veliko, prazno platno. Telo gubi osećaj lakoće i kreće se sve teže i teže kroz prostor. Poput ovih zvezda, implodira u sebe postajući jedna velika crna rupa u koju se talože sve informacije primljene u toku prepodnevnih časova. Revizija misli i emocija polako tinjaju i prete da će se ugasiti. Sve gubi prvobitni smisao. Vasiona je puna zvezda i ja biram svoju, gornji levi ugao, jedna od njih. Opet se vraćam u sobu i počinje osama.

Dobro jutro, izgubljeni Svete! Moja budućnost te je danas gurnula u prošlost, a sadašnjost prestaje da vreba iz senke. Nastavi nekom drugom da traćiš prostor i vreme. Moje više ne dam. Jutros sam pobedila, jer si izgubio mene, izgubljeni Svete.

Ne traži me da budem ti deo kad nisi ceo sav svoj. Ni mojviše nisi. Nemam vremena da ga gubim na tebe. Gledam te od gore, jer si nisko. Prerasla sam te, a i mlađa sam.