Kratka priča

Vreme je za stabilnu vezu između tebe i mene. Bez posrednika, moliću vas, jer ne odgovaram nikome, sem sebi. Razumi me i shvatiću te. Zaboravi me, ja ću se sećati. Podsetiću te vremenom! Ne brini!

- Dobro, pišemo, ali ako mi kažete i da su miševi popili osamsto... sedamdeset... sedam... da, baš toliko flaša viskija, u to ćemo teško da poverujemo...

Spakovaću se u taj prokleti voz i odspavati do kuće, a kući ću se dobro naspavati pre nego nastavim dalje sa ovom užasavajućom i neviđenom misterijom...

On se raspričao sa devojčicom, raspituje se gde je ona pošla. Još je i pita šta to ona nosi.

Parkirao je auto u svoju garažu i ušao u kuću, ruke su mu se tresle, osećao je gorčinu u ustima koja su se sušila. Glava mu je bila kao od olova, srušio mu se čitav svet. 

I vratiše ga stručnjaci i poslaše uz njega nalaz sa detaljima o tome šta je po Vatikanu radio i kako se vladao. Nalaz im k’o roman.

Znao je to od trenutka kada je ušao u velelepnu građevinu suda. Znao je da je osuđen svojim rođenjem i da nema pravo na žalbu.

Odlomak iz romana „Lavina sa Prokletija“ – prvi deo

Odlomak iz romana Malo nam za sreću treba

Priznaj, lak novac je najslađi. Onaj dobijen sa najmanje truda. Kada znaš da sistem nije nameravao da taj novac da tebi, a ti si ga svejedno uzeo i pišaš po sirotinji. A nisu siroti oni koji nemaju para, već oni koji zavise od njih, vladajućih debila. Marionete sa velikim uzicama. Poenta je nadmudriti ih...