Kratka priča

Hteo sam nešto da izustim, a kandže su vec bile na mojim leđima. Vrat u njenim čeljustima.

Prestali su da se odazivaju na telefonske pozive, našli su neki način da se jedno vreme nevidljivo teleportuju, otac do crkve, sin do advokatske kancelarije, i da se ne pojavljuju na ulicama. Nigde ih nije bilo mesecima.

To je to.

Priča...

Pre toga “ništa”! Posle toga, “ništa”! Ali baš tada, nekako neprimetno, a ipak (moglo bi se reći) nasilno, volšebno, neobjašnjivo i sa očiglednom, a nepoznatom namerom, pojavio se jednog dana, jedan Stub.

Od tebe je.

Ne biraš ti mesto gde ćeš se roditi. Ne biraš ni komšije sa kojima ćeš živeti, ali biraš o čemu ćeš maštati.

Ne volite individualizam, niste ga nikada voleli, a on vam je bio najprioritetnija zagonetka prirode čije rešenje bi bilo vaša najveća nagrada u životu koji vam je bez njega postao patnja, bol, borba u krug, i kazna.

U paralizovanim glavama prisutnih nazirala su se pitanja: šta je ovo?

Prvo i za vas najvažnije je, vaša nemogućnost održavanja ravnoteže između “dobra” i “zla”, kao i nemoć za prihvatanje oba, kao sastavnih i neizostavnih delova svega u vašim “životima”…