Kultura i umetnost

„Znali smo mi dobro šta nas čeka, ali kao što to obično biva, želja je bila jača od straha. Nismo ni mnogo ni dugo razmišljali. Bilo je jasno da će volja sa rastom količine razuma samo da pada, te smo se bez mnogo reči samo prepustili struji. Sve ćelije su još uvek vapile za nepoznatim i zamišljali smo ovu avanturu kao more koje svetluca na mesečini. Bio je to lep prizor za dušu iako smo jako dobro znali kakvo sve more zna da bude kada ga podceniš. Naročito kada ga podceniš.

Na dnu su nalazile mir, nalazile su tu možda i utjehu, sve su suze sada jezerske vode, ali gubile su mladost, osmjehe, život.

Onako slonovski debeo, spustio se na sedište i još ni ključ nije stavio u bravu - oseti čelik na svome potiljku.

“Ono si što udahneš i što dahom izbaciš”

-Samo me ne pitaj odakle sam.

-Stara je koliko i ja i nije ništa manje oronula od mene.

Oni veruju samo u ono što vide očima. Nažalost.

Kornjačin oklop

“E, sada ćeš mili isto tako da presečeš ovu pupčanu vrpcu tvoje sestrice! "

Na nebu, prekrivenom zlatnim zracima pospanog sunca, u pravilnom nizu, u potpunom skladu plovili su oblaci skoro pravilnih neskladnih oblika.