Kultura i umetnost

...stig'o Zdravko Čolić!

Baš kada me prozvala sestra, zazvoni mi mobilni. Umesto diskretne jačine i melodije koju sam namestila, ču se glasan dečji glas: „Gde ste p..., stig’o Zdravko Čolić!“.

Dotrajala gumica na slavini u kuhinji darivala je pad kapima vode ka limenoj sudoperi. Fikus, visok oko metar i šezdeset tavorio je u plastičnoj saksiji sa korenom u suvoj zemlji. Da može da čuje zvuk, ovi strmoglavi padovi kapi vode bi fikusu dodatno otežavale žeđ. Da nagluvom starcu smetaju ove kapi vode on bi dotrajalu gumicu zamenio.

Gledaj ona stakla, šarena, kroz koja svetlost čudesno probija i igra se po zidovima, gledaj kako je neko vešt napravio crkvu, onako lepu, da poželiš biti kakva kraljica u takvome dvoru. Idi da pomirišeš, da upališ sveću i gledaš kako plamen dogoreva, kako sve ima početak i kraj.

Grad ima svoja pravila buke, ona je osnovno gradsko pravo i ekspresija moći. Rika lava, podnevna sijesta pred horsko ridanje u špicu nepregledne bujice vozila i pešaka.

A, znaš li ti kada bih ja tebe počela da ispitujem, kako samo ja umem da ispitujem, ti bi sišao sa uma. Ja sam specijalista za mučenje prilikom ispitivanja. Ti si u stvari bezobrazan. Već dva puta se dogovaramo da dođeš i pred dolazak kažeš, ne možeš više da varaš ženu sa kojom nemaš već godimama intimne odnose!

Koračala je koracima koji su bivali sve umrtvljeniji kako se približavala svojoj kući.

“Amerika nema ništa s tim! Bio je to građanski rat. U kakvoj zabludi ovaj divlji svet živi? Da li u genima nose mržnju prema civilizovanom svetu?”

Kad jednom kreneš za zrakom svetlosti, nemaš posle puta nazad, možeš samo napred, čak i onda kad ne znaš kuda to vodi.

Kupio me je predusretljivošću, majstorstvom i širokim osmehom.

Dva para ruku su se kao zmije podvlačile pod moju majicu, ustima i jezicima balavili su oko mog lica. Naježila sam se kada sam primetila da otkopčavaju pantalone! Vikala sam, plakala, molila...

Pages