Kultura i umetnost

"Imam čarobni štapić, u stvari, dve čarobne reči."

Poželeo je da ga nema, da tog trenutka i on ode sa ovog surovog sveta. Za njega je sve stalo, još se samo njegovo umorno srce bezvoljno otimalo smrti.

Ona mu pruži ruku i nežno reče:"Gospodine Dimitrije, drago mi je! Ja sam Nada!”

Otključa vrata i neko pade na nju pomerajući je unazad, a onda je uzdiže u vazduh i poče da okreće.

Vremena su se menjala, poštari su se smenjivali, a njihova popularnost je bivala sve manja. Nisu samo domaćini kuća nekada bili srećni što vide poštara. I poštar bi bio srećan što vidi drago lice koje je obradovao i koje će ga širokogrudo ugostiti.

„To je pijanstvo mudraca, ne alkoholičara.“, govorio je Tin Ujević.

Kad odlučim da pobegnem, uz lagani jazz, tada prizovem njega. On mi uvek dodje. Prvo se osmehne jer zna da me njegov osmeh pretvara u kišnu glistu. Posle mi pruži ruku i zapleše sa mnom...

Zaljubljeno su gledali kako Sava nestaje, a Dunav se, pod plavim, spuštenim nebom ponovo rađa. Kao da vode ljubav, pa od brzog i gordog Dunava, tihom i lukavom Savom zaražen, nastaje jedan novi Dunav.

A, ljudski život je kao ovaj pesak što ga more prstićima sebi privlači, šta god da utisneš ili nacrtaš na njemu more ga iz hira obriše, sebi ugrabi, preradi i stalno nas uči da nema zacrtane sigurnosti, samo ritam neminovnog…

Svake se sitnice seća, ali počelo je da ide mnogo daleko i duboko. A ona nije bila slobodna. Njemu je sloboda olakšavala situaciju. Živeo je sam, mogao je kako je hteo, a hteo je mnogo i bez kraja i tražio je još, još…