Kultura i umetnost

Milutin je krenuo malo kasnije. Išao jepolako, nogu pred nogu, zastajao, razmišljao. Gledao je njive pune žita koje je ove godine rodilo kako odavno nije. Talasalo se, boje su se prelivale u svim nijansama, sve dokle pogled dopire. Maštao je o jednoj velikoj njivi, pa još jednoj...

Bio sam spreman za posao.

Otpor prema svemu onome što nosi epitet kulturno i načitano, postalo je cool. Dičiti se time da za života nisi pročitao nijednu knjigu, pogledao nijednu izložbu ili posetio određeni kulturni događaj, postalo je in.

Otkrio sam jedan čudesan svet, svet majki i sinova.

Dočekali smo ih mlakim aplauzom.

Sirotinjski sobičak, skoro da miriše na neku čamotinju; piksla puna otpalog rezanog duvana i dve šolјe kafe. Oseća se neka samoća u prostoriji koja nije okrečena odavno. Paučina u jednom uglu, ispletena na neki čudan način. Neprijatan miris oseća se sa poda, kao da ženska noga nije kročila godinama, pa je higijena zapuštena u onoj meri u kojoj bi mogla najviše da zasmeta u rođenim čistuncima. Prašnjavi televizor i na njemu progoreli stolnjak. Slika iz studentskih dana na njemu. Sobu krase police prepune knjiga, razvrstane prema oblasti kojom su se bavile.

Anđela Mujčić

Umirao sam od smeha.

Lorian je znao da čita rune i neke druge simbole, znao je da sluša vetar, znao je da razume... Tome ga je naučio Hrast.

Reklo bi se da nismo u takvom sranju u kakvom mi mislimo da jesmo i kako nam samo nedostaje dobra volja, pa da nas Evropa, ta matora bogata kurva, primi u svoj zaštitnički zagrljaj.