Kultura i umetnost

Nije više imao razloga da trpi, grebe, grabi, tera um na onu stranu realnosti koju nikada nije razumeo i ustaje svako jutro sa čvorom u želucu. Sve što je sa mukom stekao nije bilo njegovo. Ne zaista.

Međutim, prvim korakom u afirmaciji Vladislava Maržika kao slikara, mogao bi se smatrati odlazak u Štip, gde se obreo na osnovu odluke Ministarstva Kraljevine SHS, kao profesor lepog pisanja i crtanja u tamošnjoj gimnaziji.

Ko ne čita, taj i ne razmišlja. Pored toga što ne razmišlja, ništa i ne zna. Kada ne zna, neko drugi “zna za njega”.

Ne mogu te koreni spasiti od zla u sebi, jedno zlo će biti jače od svakog dobra unazad dvesta-trista godina. Zlo se duže pamti!

Zato te molim, mladi moj prijatelju, čuvaj ga se. Čuvaj se meraka, kao da je od samog đavola strašniji, a i jeste.

“Ti si tajna za mene. Nadahnuće. Poziv u nestvarno. Ti si moje ogledalo, ti si ja. Ti si putokaz kao i lavirint. Ko si ti?”

Jako dobra lirika je posebni adut svega ovoga, a album kao celina ogroman oslonac pronalazi u lepoj strukturi.

Srce joj je pulsiralo i prenosilo damare kroz čitavo telo i udaralo jako. U ušima su odzvanjali tupi udarci.

Penzionisan je 1901. godine, čime je zvanično završena njegova lekarska karijera, nakon dvadesetpet godina rada. Zanimljivo je, ustvari tužno, to što je za svoj rad dobio malu penziju, jer mu se nije priznala diploma iz Praga.

Onda je ispred sebe ugledala zrak i shvatila da je to ogledalo, a da svetlost izbija iz nje. Toplota joj je isticala iz stomaka, prepona, očiju.

Pages