Kultura i umetnost

“Dok su smeđi uvojci padali na pod, u ogledalu se pojavljivao novo lice za koje je verovala da će joj doneti olakšanje i da će se majka, ako se nešto promeni, ipak vratiti. Da, čula je kad je govorila da joj treba promena“.

Otvorena je izložba slika na platnu, na papiru i objektima u Modernoj galeriji u Lazarevcu, pod nazivom "Moda i film 60 - ih kao slikarska inspiracija stvaralaštva Ive Prlinčević", od 23.02.-10.03.2017.

Ja sam onaj koji jeste, dolazim odande gde ti ne možeš doći i… Ja nikada nisam sam, dobri čoveče…

- Ja sam onaj koji jeste, dolazim odande gde ti ne možeš doći i… Ja nikada nisam sam, dobri čoveče…

Pričala je i dalje, a on ju je pogledao, po prvi put, kao da gleda u sebe samog, u njene oči i čekao...

Da li znate kakav je osećaj kada istovremeno u vama bukti plamen vere a spolja vas zalivaju suze života?

Telo se hladi, a bol sve jača. U sobi igra tame i senki, u duši očaj i glas. Glas koji govori da je gotovo. Glas koji govori da je kraj.

Razumem da godinama trujem svoje misli, bežeći u san, veštački praveći od slobode iluziju i od iluzije slobodu.

Život je stajao zapisan i mrlja mastila na zidu se presijavala uz zamišljeno Sunce. San je trenutak u kome čovek postaje Bog.

“Ona“, Ponavljanja, mi davahu motivaciju da u svakom, već poznatom i sa poznatim ishodom, u deja-vu tripu ili sinhronicitetnim modusima, proživljavajućem trenutku, učinim-promenim nešto, sa namerom da se ne “Ponovi“...

U dnevnoj sobi je mrak, samo se naziru obrisi. Škripi stara fotelja, peva od radosti, prima u sebe poznati oblik, željno se uvija i stenje.

Pages