Kultura i umetnost

Između njega i Vilinog gumna, kako su meštani zvali oveći proplanak  usred guste hrastove šume, bilo je još nešto manje od stotinak koraka i dve velike kamene gromade, između kojih je vodila uska, krivudava staza. Staza koju je pratio više po sećanju nego što je bila uočljiva  zaista, jer godinama niko tuda nije prolazio. Biljke jedva dočekaju da ih niko ne gazi.

Osećala se posebno, važno, uzvišeno. Sretala je likove koji su bili i ljud i iživotinje i pomešani i jedni i drugi. Sretala je drveće koje govori I cvećekoje se smeje. Pričala je sa suncem i sa vetrom.

Vremenom je naučio i da prepozna ljude koji su prošli kroz portal. Malo ih je sreo od kad je prešao, izgledalo je kao kad sretneš nekoga koga dugo nisi vidio, pa tek po očima i po osmjehu možeš biti siguran da je ista osoba u pitanju.

Upijam svaku njenu reč i hranim se njome! Kao da mi život zavisi od toga! Tražim još i još...

Nisam ti dala da odrasteš, nisam ti dala da postaneš bilo šta drugo, nego baš to, da ostaneš dete... I to što plačeš, a imaš osmeh na licu i za to sam ja odgovorna!

Dva preplašena oka iz najtamnijeg ugla sobe u polumraku gledala su stravičnu smrt majke i nerođenog brata ili sestre. Ne mogu ni da zamislim kako je to doživela i preživela. Posle je prošla zbeg i prešla Drinu sa ostalom preživelom rodbinom.

Drugi put kako ga je njegov nedostatak srca stajao plaćanja fine mesečne rate i to na dve godine. U staroj kući dva neraspakovana jastuka bili su svedoci jezive, višednevne tišine.

Velijki sjajni mesečev tanjir polako se pomaljao iza stena nad selom. I onda ga je čuo. U početku tiho, skoro jedvačujno zavijanje, kao eho, pa odmah zatim dug, jasan i prodoran urlik, praiskonski vučji zov.

Pa kako ja? Odakle u meni tolika energija da iz sebe izbacim sunce, a da se i sama ne ugasim? Da se podelim, a da ostanem cela?

S vremena na vreme ipak, našla bi se neka bezosećajna žena koja bi verovatno pod silinom bola savijenog tela, trgla svoju kutiju i za tren oka, ispravljena, pretrčala polje, dok se ne bi izgubio i poslednji leteći pramen kose na horizontu. Niko nije znao gde su te žene odlazile.