Društvo

Oni su samo oružje namenjeno uništenju svega mislećeg i vrednog poštovanja. Oni su prethodnica okupacionih snaga, koje će kasnije u svečanim maskirnim uniformama, i pod zastavama sa zvezdicama, doneti demokratiju na ove prostore.

Sve u svemu, čak i ako to ponekad i ponegdenije tako izgledalo, Gladija je bila zemlja nesrećnih ljudi, ogoljenih kreatura kojima je otet status zajedništva i pripadnika iste vrste bez kojeg čovek nikad ne može da bude ono što jeste i postaje samo pokretna negacija samog sebe.

U Srbiji to su, uglavnom, estradne umetnice. Do skoro zvali smo ih pevačice, ali eto dokaza kako čovek spontano počne da prati modne trendove!

Navlačenje klinaca na veru, i to ne na veru u sebe i svoje sposobnosti, već na veru u svoju beznačajnost,bespotrebnost i upućenost na neke više energetske nivoe (Boga) kako bi se zaslužio i svrsishodno okončao bedni život u ovom slepom crevu sveta, tema je ovih dana.

Više nije u modi radovati se sitnicama, a potpuno je neprimereno biti entuzijastičan sada kad je talas beznađa zahvatio čitavo društvo.

Mnogo je lepše i lekovitije slušati besmislice drugih nego verovati sebi.

Ono što se u jednom trenutku, ili u nekim drugim nacijama, učinilo kao opaka pretnja diktaturi primitivzma i podrepaštva ubrzo je postalo bogomdani ventil kroz koji je nezadrživo šišteći ispuštana do eksplozije naduvana tenzija nezadovoljstva.

Rano sam naučila da postoji puno različitih vrsta radosti.

Radi stoko dok ne crkneš! Al’ ti što si obrazovan, zahvali bogu što nisi kod očiju slep, pa će’ da crkneš svestan, a ovi novi što dolaze i što imaju po dva – tri raspusta seckana po “francusku obradu”, oni će da ližu tabane onim ko ih nategne za tri krajcare.

„Jer, šta se desi kad se većini spomene mogućnost odlaska u starački dom, ako se uopšte i sme spomenuti? To se doživljava kao najtragičniji čin, najveća izdaja od strane sopstvene dece! Sledi milion pitanja i zaključak da je to nezasluženo da te onaj za koga si čitac život radio i borio se, tek tako izbaci iz kuće“.