Duško Đurđić

"Čudovišta su pobegla iz bajki" - odlomak iz knjige u nastajanju

Slušaj, staviću te u ćeliju gde ćeš biti sam, da se ne mešaš sa raznim ološem…

Ko si ti? - upitao me je.

Sada već bivši stanovnici Atlantide stigli su na Zemlju koja je počela da se oporavlja od dugog ledenog doba...

Deda Đura je jedan običan čovek iz našeg komšiluka koga viđamo često.Uvek je spreman na razgovor, prijatan prema svima. Često ga srećem u šetnjama u kojima ubija vreme, jer odavno živi sam,a retko mu ko dolazi u posete. Zateknem ga često, kako sedi na klupama na obližnjim igralištima, kako posmatra klince iz komšiluka koji tu igraju košarku. Obožava ih, iako su ih dosta njih prozvali“huligani“zbog noćne galame koje znaju često tu da prave.

Odlomak iz knjige u nastajanju: “Čudovišta su pobegla iz bajki”

Stvorili smo uredjaj kroz koji ćemo svi da prodjemo u drugi, paralelni svet, u koji Tama neće moći da dopre.

 Ovo je bio početak nekog, nazovimo polaska u svet provoda, muzike, mladalačkog ludovanja...i zato i zaslužuje mesto u pričama. Bio sam klinac od nepunih 15g, još uvek nezreo, kada su me na ovaj, tada veliki događaj poveli dva momka koji su bili podstanari kod nas.Već sam počeo da slušam rock muziku, koja je tada bila u totalnoj ekspanziji...svaki čas su se pojavljivale nove grupe, pa i stvarani novi žanrovi, kao punk, jazz rock, itd.

- To i hoćemo. Dosta je bilo naše superiorne moći, neka posle našeg nestanka neka druga bića vladaju ovom planetom. - reče vodja.

Očevi nestrpljivo očekuju ženin porodjaj, dolazak svog deteta, najveće životne radosti. Bolesnik očekuje i nada se ozdravljenju, plašeći se boli koju ona može doneti. Osudjenik na smrt čeka dan kada će ga odvesti na gubilište i kada će završiti sa svojim životom.