Kratka priča

Jednog kišnog, novembarskog utorka u podne, uzalud su zvonile na vrata Lenkinog stana u Uzun Mirkovoj...

Posle njegovog izlaganja, nastavili su sa predlozima, primedbama i dogovaranjem i posle toga krenuli da se pripreme za svoje zadatke koje im je Kargo dao.

Ona je živela negde duboko u njegovoj mračnoj nevidljivoj sobi...

Trnje koje se kreće! Šta je to?

I poslednji ton je odsviran…

Razumeo je suze bolje neko oko iz kog su potekle.

„Ipak mi nije jasno, kako to da i dobro i loše u životu ima smisla?“

Ceo svet se nalazio u njihovim pogledima, srcima i sasvim dovoljno neba da plove.

Obožavao je pitu od jabuka koju je njegova baba pravila specijalno za njega i toplu belu kafu...

Jedan Zmajević će pisati o meni i mom porijeklju sto godina nakon moje smrti.