Evo nas opet na onom dosadnom mestu, zevamao ko u plafon ko u vrata ko prozore i trudimo se da ne zapamtimo ništa od onog što se priča, a kao i obično, priča se o hrišćanskom poimanjem ljubavi prema bližnjima i božjim putevima nedokučivim. Nešto ranije, bez trunke griže sasvesti slagao sam Žapca i Šekspira kako tetka traži još Biblija, bilo bi onda stvarno glupo da se ne potrudimo još malo, ionako ih ona valja za naš račun, neće nam smetati da imamo koji dinar više za naše letovanje. Za divno čudo, nisu imali ništa protiv.
