Kultura i umetnost

Svako ko je nije poznavao mogao je da zaključi, bez premišljanja, da je jednostavna žena, domaćica, borac i ratnik života koji ne miluje, stub i oslonac teških cigala koje su činile samo zidove, bezbojne, bezvremene, zidove.

Jedino se knjižari i književnici prave pametni! Te nije im zgodno da razdvajaju, te imali su i oni nekih troškova, te roba se prodaje u viđenom stanju, a vi pokušajte kod nekog drugog, možda hoće da vam izađe u susret. A ne bi moralo da bude tako!

Uvek si gledao u daljinu. Hej, čoveče! Probudi se!

Ana Cvejić

Majstor je stajao nem, otvorenih usta, zaleđen.

I tako ja pišem. Isprazne misli, nevešto povezane, jedva razgovetnije od pijanačkog trabunjanja, to je moje pisanje. A da ne zaboravim i ključnu reč: proseravanje.

Ali mrtav nije bio.

Vojnu komandu i železničku stanicu delilo je pedesetak metara.

Tlo pod nogama mi je zadrhtalo. Mislim da je Zemlja prestala da se okreće.

Čvorović u tom kontekstu ispaljuje ćorak u Jakovljevića i njemu sličnima koji ne predstavljaju nikakvu opasnost za rušenje onoga zašta se glavni junak ceo život borio.