Kultura i umetnost

Portret

Ta magična slova, iako su jedinstvena, zajedno čine nezamislivu celinu.

Zabluda je da se kafa pije u društvu ili da je ukusnija kada ti je neko drugi spremi. Retke su osobe koje ti je ne pokvare, kao i one koje će je spremiti kao što to sam činiš. Ako ih imaš, onda to poštuj i gledaj da ne pokvariš.

Život baš sa uživanjem ume i voli da se poigra sa samim sobom u telu koje strada, dok on nastavlja svoju igru, menjajući telo po telo. I tako se život poigrava nama, nekakvim svojim redom, nama nedokučivim za večnost, dok naša tela pate i stradaju

"...Sve sam zaboravio. Baš sve. Svaki detalj. I uvek ponovo zaboravim. Kada dođe leto..."

Mi postajemo on, a on postaje, poput nas, posmatrač, recipijent.

U Londonu, 6. jula 2006. godine, u srpskom restoranu „Ničija zemlja“.

Pesmu možete čuti na priloženom linku.

Svako ko je nije poznavao mogao je da zaključi, bez premišljanja, da je jednostavna žena, domaćica, borac i ratnik života koji ne miluje, stub i oslonac teških cigala koje su činile samo zidove, bezbojne, bezvremene, zidove.

Jedino se knjižari i književnici prave pametni! Te nije im zgodno da razdvajaju, te imali su i oni nekih troškova, te roba se prodaje u viđenom stanju, a vi pokušajte kod nekog drugog, možda hoće da vam izađe u susret. A ne bi moralo da bude tako!