Politika i društvo

Evolucija je došla po svoje - postali smo roboti!

Ne smemo se u ovom svetu ni roditi socijalno ili emocionalno neiskusni, jer to se ne prašta. Na stranu otmeno tituliranje “reakcionar, konzervativac, fantazer, idealista” i malo prostije: “glupak, budala, rogonja, naivčina”

Zar nije logično trošiti racionalno, ako nemaš dovoljno? Učiniti prevoz dostupnijim, tako da narod ne ropće od muke kad plati kartu, nego da što više ljudi može i hoće da izdvoji taj novac ?

Kišno je jutro. Sivo.
Sutra će biti lep dan.
Nema vetra da zaljulja sliku kralja, okačenu u kancelariji mesne zajednice u nekoj vukojebini, do koje je obećao asfalt u predizbornoj kampanji.

Ipak, ta se malobrojnost može nadomestiti onim drevnim kvalitetima na koje smo prethodno aludirali i koji su se izgubili u vihoru evolucije (revolucije su poznanica za velike i moćne): spremnost, sposobnost, stručnost i solidarnost.

Vlada Srbije za sebe kaže da je reformska. Budite onda pravi reformisti. Opismenite narod koji ne zna da čita i piše. Red je. Ovo je vek novih, modernih tehnologija, vek u kome je neophodna elementarna pismenost.

I to prođe. Kao što prođe sve. I više se ne događa. Jer već se događalo. Tada. Negde u prošlosti. I misliš da si našao svoj mir. Da si okružen ljudima koji te vole i kojima je zaista stalo do tebe. I živiš u takvom ubeđenju.

Odlazak kod zubara je i dalje priličan tabu, iz više razloga. Pre svega, ljudi se plaše zubara, odnosno čeprkanja po ustima. To je jednostavno tako. Ne poznajem nikoga ko se makar ne naježi, ako ne i zažmuri i strese na samu pomisao zujanja bušilice.

Neko je rođen da se ceo život pati, a neko da bude direktor, šef. Veoma često saznamo da taj "rođeni šef" obavlja pet poslova istovremeno i naravno iz državnog budžeta prima pet plata – u zbiru više od 400.000 dinara...

Mali, nekvalitetni, nekompetentni ljudi, prazne duše, bez kvaliteta snaže i održavaju svoj sopstveni kult. Čim neko glumi boga, to govori da kao čovek ne vredi ni prebijene pare.