Olga Tomović

A onda iz ormana procveta jedna njena potajna želja, kupljena samo za gledanje, crvena haljina...

Uradila je sve, samo joj još krila nisu nikla, pa da doleti po ovom mrazu na grob i postara se za povorku...

"Čemu rat? Što da trošim toliko energije u pokušaju da zauzdam neuhvatljivo?"

Od celog lupetanja razumeh, sirotice primi, humana, daruje, pomaže!

Dolazili su kroz svetlost, dolazili I zaposedali tela prolaznika, studenata, kolega.

Nikada većeg medijskog mraka, a nikada manjeg TV kvaliteta, sve same zvezdice I zvezde narikače, starlete menadžerke, monotonija kiča I ludila.

U amanet ostavila bih ti reči i dela, od njih se grade najlepše kuće i najtvrđi bedemi zamaka nebeskih.

U njemu je buktila ona revolucionarna energija koja se može naći samo u određenim ljudima.

Dovoljno je da komšija anonimno prijavi da je dete zaplakalo i eto socijalaca na vratima...

Gledala ga sa molbom u očima boje noći. Onda je ugasio cigaretu, uspravio se I seo...