Kratka priča

Autor Milan Pantić

Autor Milan Neđić

Autor Miodrag Tasić

San je bio kratak i prekinut demonskim prstima. Modrice po vratu, brisao je hladnom vodom i pokušavao je da otvori oči.

Poderani pokrivač, nije sakrio prostor prazne strane kreveta. Reči koje su bile snovi, gutale su preostalu svežinu noći . I gašenje noći previše tiho je. Jutro koje je dolazilo, natopljeno je sitnim kapima.

Ples utvara po zidovima bio je nečujan, prljavi tragovi slivali su se.

Autor Milan Neđić

Lidiја, Kаtа i Rаmizа su dоšlе u Švајcаrsku u kаsnim оsаmdеsеtim gоdinаmа. Dаklе, nеpоsrеdnо prеd rаt i rаspаd Јugоslаviје. Iаkо su bilе pripаdnicе rаzličitih nаciоnаlnоsti, Lidiја – Srpkinjа, Kаtа – Hrvаticа а Rаmizа muslimаnkа iz Bоsnе, tо im niје smеtаlо dа u tuđini pоstаnu nајbоlје priјаtеlјicе. Čаk i kаdа је pоčео rаt u njihоvој ili njihоvim оtаdžbinаmа, drugаricе nisu pоkvаrilе оdnоsе. Моždа zаtо štо su vеć bilе fоrmirаnе ličnоsti? Nаimе, mаdа su nеrаdо pоminjаlе svоје gоdinе, pо fаcаmа sе vidеlо dа su dоbrо prеvаlilе tridеsеtu.

Autor Milan Neđić

Sivi zimski dan retkih hodača. Pravo vreme da misli ispune koraci po smrznutoj zemlji. Osećao se prijatno, pratile su ga reči koje su ugasile nemire. Sve što često bilo je mučno u prizorima, nije primećivao. Čudio se da isto ili slično, misli mogu obojiti i da duboka praznina nepostojanja može biti sunčani dan.

... ne nije  moguće ... moram nestati... glas je iznad vrhova smrznutih krošnji. Glas reže oblake, i ptice se skrivaju u letu nad stablima...

Jedne noći bez sna, nametnula mi se jedna izvrnuta čarapa kao inspiracija o smislu života. Bila je, sa svim onim neodstranjenim koncima koji su visili sa rubova šavova,  jednostavna ilustracija života.

Hvala ti, beskućniče moje savesti!

Hvala ti, besciljna dobroto mog nasleđenog karaktera!

Hvala ti, moje sveživotno iskustvo!

Progledala sam ja te noći.