Politika

Počinje da me smara ovo pisanje – kako li je tek vama. U pravu su oni koji kažu – u ovoj zemlji ko ne poludi, nije normalan. Ako još uvek ne verujete, pročitajte tekst Aleksandre Opalić – Kako je šizofrenija savladala Srbiju (Koreni, 6. oktobar, 2022). Svesrdno ga preporučujem. 

Kada sto ljudi stane zajedno, svaki od njih će izgubiti svoj um i dobiti drugi, je jedna od često citiranih misli nemačkog  filozofa Fridriha Ničea. A kada 750.000 hiljada ljudi, koliko SNS kaže da ima članova, stane zajedno, onda se rađa i „volja za moć“ (takođe Niće) i tako dobijamo ovo što imamo – natčoveka (da ostanem kod Ničea).

- Od govana pita ne biva - veli drevna mudrost. Bilo da je u pitanju turski gurmanluk na bazi inata ili žalosni pokušaj loše kuvarice, svi znamo rezulat: pomenuta reciklaža hrane završila je kao poslovica, nikako kao poslastica. I ma koliko ovdašnji majstori političke kuhinje trenirali narod da guta sve i svašta, postoji neka granica kada smrad servirane gluposti nadjača svaki preliv čokoladnih mrvica propagande.

I htedoh da pišem o Oliveri Zekić, predsednici Saveta REM-a, i njenoj izjavi za N1 povodom tužbe koju su fondacija Slavko Ćuruvija i neprofitna organizacija Crta podneli Upravnom sudu na odluku saveta REM-a o dodeli nacionalnih tv frekvencija, ali me u međuvremenu žacnu i tekst mog fb prijatelja Ljubodraga Stojadinovića pod naslovom Litije divljeg plemena, pa ne mogoh ni za to da se setim adekvatnijeg naslova, te zaključih – ne mari, ima tu mnogo sličnosti.

A sada, dragi gledaoci, A(psolutni) V(lasnik) naše države obaviće izvlačenje… I, evo, novi Premijer biće… samo trenutak… ah, pa naravno – Ana Brnabić! Srećnim dobitnicima i glasačima SNS-a čestitamo, a ostalima, više sreće u nekom od narednih izvlačenja.

Odluka Vođe o otkazivanju, odnosno odlaganju („kako god to ko shvatio)“ Evroprajda ili parade ponosa kako ga pripadnici LGBT populacije rađe nazivaju, unela je mnogo nervoze u tim krugovima – ne samo kod nas, već i u svetu, jer bože moj, u pitanju je prajd godine, a mi tako.

Bio jednom jedan lik, zvao se Branko Kockica – Kocka, kocka, kockica ...tatara – ta, tatara ta ... Gde ste drugari ... U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo – i onda bi se iz prepunog „pozoriščanceta“ Puž na Tašmajdanu prolomio dečiji hor ...  U njemu je sve lepo ... U njemu se sve raduje! Tamo su kuce od cokolade, prozori su od marmalade. Tamo svako radi ono sta hoce, tamo raste svako voce ...

Povodom zadržavanja na granici Zdravka Ponoša  i njegove porodice, prilikom ulaska  u zemlju po povratku sa godišnjeg odmora, Ministar policije Aleksandar Vulin, posle tri dana razmišljanja, sročio je pisano saopštenje.     

Najpre vest: Ponoša zaustavili na granici. Ne može da uđe u zemlju dok ne dođe BIA (N1 16.08.2022)

Opa! ili WOW!, što bi se moderno reklo. Čini se da je stvar ozbiljna, jer Zdravko Ponoš – bivši načelnik generištaba, predsednički kandidat na prethodnim izborima, osnivač opozicionog pokreta Srbija Centar, je krupna riba. Takvi kad špijuniraju imaju šta da kažu neprijatelju. Ali, na sreću – imamo mi BIA koja je za otkrivanje tih rabota nadležna, a i MUP, ako ovim prethodnim nešto promakne.  

Eh, kako je politika prosta stvar… Ljudi koji u životu nisu ništa drugo radili osim pljuckanja u mikrofone možda se ne razumeju baš u struku sa svojih diploma, ali se zato razumeju savršeno u mentalitet ljudi kojima manipulišu. U trenutku dok se Srbija klacka između traktora na severu i tenkova ka jugu, naprasno naš najveći problem postade nekakva „Parada ponosa“, ili, da prostiš, „Prajd“.