Politika i društvo

“Ne znam kako bih nazvao stvarnost u kojoj živim. To nije stvarnost, to je bolest”
Filip David

Potrebni smo im da opravdaju svoje postojanje, akcije i nagone.

Posle svih bubotaka, a bogme i noževa u leđa koje nam je Evropa znala aplicirati, ne čudi me što tle pod sobom vidimo počesto i kao gacanje po dnu euros(k)eptičke jame. Domaći političari danas su, međutim, saglasni da "evropske integracije nemaju alternativu"; sem one nekolicine friško obrijanih, uglađenih klerikalnih neodesničara, koji uglavnom skrušeno mirišu na tamjan.

Dilema između ljubavi i kontejnera za smeće će za sigurno obeležiti i period pred nama.

Uzmemo li u obzir uslove „života“ ovde tokom proteklih decenija, uz sve biološke i hemijske faktore i tome dodamo još malo osiromašenog uranijuma posle bombardovanja, doći ćemo do zaključka da bi pojava zdravog potomka ovde trebalo da bude pravo čudo.

Ne gledaju mi se jedni te isti. Dosta je bilo, nakrali se šta su se nakrali, sjebali su sve što može da se sjebe. Ovi mladi, kad bi se politički aktivirali, ne bi imali šta da pokvare.

"... U takvom rasulu, između Sodome i Gomore zlo iz Pandorine pudrijere odavno je preplavilo ove prostore i dostiglo takve razmere pred kojima bi i najuticajniji mitološki likovi i likinje delovali kao Diznijeve patkice..."

"...sigurna, lagana smrt se već nadvila nad nama..."

Nema "ali", kažu. Ili si za, ili si protiv. Izaberi stranu.
Ili osuđuješ zločin bez "ali", ili si uz zločinca.
Ili staješ uz žrtvu, bez "ali", ili stupaš u zlikovački tabor.

Tranzicionim gubitnicima se do besvesti serviraju takve baljezgarije koje ne samo da vređaju intelekt, koji je veoma sporna kategorija, već vređaju i onaj zametak ludila koji, verovatno, svako negde u sebi nosi.

Pages