Politika i društvo

"...Sva sreća što je MMF odobrio da se penzije povećaju (odnosno, da se vrate na staro) već od oktobra ove godine. Al’ zamalo!..."

“O, gospode Bože, preumi mene, raba svog, jer ovako nepreumljen nikako ne mogu da shvatim vreme u kojem živim, ili mislim da živim”. Svi, svi, svi, osim botova, kao u nekoj masovnoj budističkoj molitvi ponavljaju ovu novu mantru, čekajući da se dogodi čudo.

Konformizam ima svoju cenu, a ona eksponencijalno raste sa svakom novom generacijom. Jednom kad dođe i vaš red da platite svoj deo, shvatićete u kakvoj zabludi ste bili. Samo, tada će za vas i vašu decu već biti kasno.

Zamislite sebe, recimo, sa Kazanovinim polnim organom, testisima Mohameda Alija, Pamelinim grudima, zadnjicom Sidni Loper, grlom Monike Levinske, zamislite sebe kao čoveka novog doba u čijoj lobanji, dojučerašnjoj tintari, funkcioniše mozak nekog poznatog mudraca, ideologa ili političara, ka što je drug Kastro, recimo, Buš mlađi ili Gadafi?

Rast konkurentnosti poljoprivrede je zavisan od formiranja efikasnog tržišta koji ne postoji u Srbiji, a koji bi trebao da uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i aktera. Razvoj i unapređenje tržišta u svim njegovim segmentima, treba da doprinese jačanju efikasnosti sektora poljoprivrede i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače.

“Majku vam jebem seljačku. I vi ste neka revolucija.“
(Replika iz filma Zaseda Živojina Pavlovića)
Ivan Novčić

Pogledajte se u ogledalu, pa recite sebi da li vam je neko naneo više zla u životu od onog, ili onih, koje ste pre toga smatrali svojom braćom? Nije, naravno. Niko Srbinu ne može naneti više zla nego što to može Srbin, ili bar ono što se tako predstavlja.

Neki jedu kavijar dok nam od pozadi jebu keve, svi ostali hasaju zob kao svaka dobro vaspitana i izdresirana stoka.

Kada se dobro zna u kakvom se sranju nalazi većina građana tranzicione Tvorevine, onda zaista treba biti čist idiot i ko zna šta još uz to pa po nečijem diktatu za neke mizerne pare ući u nečije dvorište i ukinuti mu jedinu stvar koja ga još održava u iluziji da je ljudsko biće.

Pogled levo, pogled desno, tesno je. Pretesno, čini se. Uska haljina, kaput stego, pa ne da da se diše. Ni udaha, ni izdaha, ničega baš. Vakuum, milina jedna. Banda koja nameće svoja pravila i dalje kinji i troši što nije njihovo.