Politika i društvo

Ova priča ima svoju političku predistoriju koja bi se u najkraćem mogla definisati ovako: Na Kosovu Srbi treba da imaju samo Srpsku listu, kao političku stranku. Ta stranka će za svoju političku aktivnost dobijati uputstva i direktive iz Beograda – podrazumeva se ne od Šapića, gradonačelnika Beograda, već od onoga koji u ovoj zemlji odlučuje o sveukupnoj politici – od državne politike do fudbalskih komentatora koji više ne treba da gostuju u emisijama RTS-a, „javnog servisa u vlasništvu građana Srbije, čije je pravo da znaju sve“.

„Naša mala Juca sa stolice muca ....” Pa tako i naš ministar prosvete, Branko Ružić, prosvetnim radnicima koji su izašli na masovne demonstracije u odbranu dostojanstva – prosvete i svoje ličnosti, jer biju ih, vređaju, nipodaštavaju … i učenici, i njihovi roditelji i država, koji je mudro zaključio da u tim demonstracijama ima i elemenata štrajka, jer među demonstrantima svakako iima i onih koji su izostali sa nastave, pa im javno poručuje da vode računa o modalitetima štrajka:

Ženske draži razigrane u ritmu sambe, raskošna lepotica koja, preko gole kože, nosi samo farbu u nijansama svoje zastave… Prizor iz video klipa koji mi je drugar poslao za podgrevanje navijačkih strasti pred utakmicu sa Brazilom naprasno je otvorio pitanje: Da li su nacionalni simboli preko onih erotskih, degradacija države ili njeno oplemenjivanje? Tim pre što su tange, a ne žuto-plavo-zelena zastava, globalno prepoznatljivi simbol Brazila?

Reč je o Nenadu Stefanoviću, višem javnom tužiocu u Beogradu, karijernom državnom službeniku, koji je svojim multi disciplinarnim sposobnostima za relativno kratko vreme, od 2014. godine kada je postao zamenik osnovnog javnog tužioca (najniže tužilačko zvanje u tužilačkoj hijerarhiji), gde se nalazio sve do 2018. godine, 2021. godine izabran za višeg javnog tužioca u Beogradu – praktično najviša operativna tužilačka funkcija u zemlji. 

 Za početak beše video snimak objavljen na društvenim mrežama koji govori više od reči: Profesorka sedi za katedrom okružena učenicima – nije pristojno stajati iza leđa, upozorava ih opkoljena žena. U jednom momentu blago se pridiže da interveniše, oni iza leđa stupaju u akciju – izmiču joj stolicu, nastavnica je na podu, njeni đaci se grohotom smeju, niko da joj priđe, pruži ruku, pomogne da ustane – sevaju blicevi telefona da se ovo napredno delo ovekoveči ... 

Sudeći po biografiji koja se može naći na Vikipediji i u Istinomeru, ne bi se reklo da je Milenko Jovanov glup čovek – vukovac u gimnaziji, nagrade na školskim takmičanjima, pravni fakultet (o isuse, još jedan moj kolega koga se stidim). Tako naobrazovan isticao se i u obrazovnim programima, naročito sa mladima – „Škola naprednih političkih veština“, ,„Program za buduće političke lidere“, „Podizanje kapaciteta mlade političke elite Srbije“ ...

Dovoljno je pogledati sinoćni dnevnik na N1.

Svaki opozicionar je izdajnik, plaćenik i mrziteelj Srbije – reče jedna napirlitana starleta, svršena (i u bukvalnom smislu) akademičarka SNS akademije za mlade lidere, upamćena po uspešno položenom obredu inicijacije – u maju 2021. upala nepozvana na konferenciju omladine Narodne stranke u Novom Sadu i prekinula skup, što se Vođi (SNS-a i ove države) – Predsedniku svih građana Srbije, toliko dopalo da joj je za taj gest i lično čestitao.

Ili „Goca“, kako su je njeni u DS-u zvali kad je bila u vrhu te, u vreme Đinđića, respektabilne, a potom u vreme Tadića i potonjih, totalno razbucane političke partije. U ovo drugo vreme „Goca“ (omače mi se ovde pa prethodno napisah „goca“, mada ko zna, možda to beše i ispravnije, jer po Frojdovoj teoriji podsvesti nema slučajnih grešaka) je zajedno sa svojima – Šuca, Kena ... i ostalih bila tamo jedna od glavnih – Generalni sekretar, sunce ti ... što bi rekla ona dva glumca, zozona u kladioničarskim reklamama na televiziji.

- Ajmo, deco, kako se na engleskom kaže „zvezda“?
- Star!
- Odlično! A kako se kaže „mala zvezda“?
- Mini-star!
- Ne, deco, kaže se – starleta…

Kada se, posle šestomesečnog krčkanja u inkubatoru „udaranja čežnje“, najzad ispilila nova vlada Srbije, prva reakcija svakog iole normalnog građanina bila bi:

- Čekaj, pa zar smo za ovo glasali?! I čekali pola godine?!