Politika i društvo

Davne, 1993. godine, kada se mlađani Alek učlanio u Srpsku kišobransku stranku, Srbiju je ogrejalo sunce. Oblaci nad Srbijom samo su povremeno oplakivali kosovske božure, najviše padavina se slivalo na zapadne krajeve Zapadnog Balkana, uz povremenu grmljavinu haubica i neku tamo, tamo daleku poplavu krvi... Vlažnost (i uzbuđenost!) političke atmosfere izazivala je koroziju kašika i erekciju koljačke psihopatologije, ali, srećom, milosrdni Alek je bio tu!

A gde je ovaca, tu je i farma, gde je farma tu je i Orvel, pa tako i ovde. Elem, Napoleon je sazvao ovce na sastanak – ima nešto važno da im kaže, i ovce su se odazvale.

Stariji će se setiti, a mlađi bi trebali da pogledaju jedan od najboljih filmova svih vremena, Let iznad kukvičijeg gnezda, sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Onih sedam psihijatara koji su Dr Marka Lensa proglasili za duševno obolelu osobu ne moraju da čine taj napor, jer su oni u praksi već pokazali da su usvojili neke metode lečenja koje su okosnica pomenutog filma – da zdrav čovek može da postane objekat psihijatrijskog tretmana, a kako će se i da li će se iz toga iščupati, ne zavisi samo od njega.

Možda je novogodišnje obraćanje šefa države u drugim zemljama uobičajena smaračina, ali kod nas je to nedavno uzdignuto na nivo umetničkog performansa. Remek delo vlastoljubive poezije, još tako nadahnuto izrecitovano u prisustvu kamera... pa to u najmanju ruku zahteva da uđe u čitanke! Čekaj, kako ono beše… „Slon je najveća životinja, tigar najjača. Ja sam se u cirkusu nagledao i slona i tigra. A kada govore o pripitomljavanju Vučića, ja još vuka nisam video u cirkusu.

Ukratko, prema tekstu nedeljnika Vreme od 12. januara 2023. godine, koji prenosi N1, priča je sledeća: Ugledni hirurg srpskog porekla, Dr Marko Lens – „Svetski priznat stručnjak u istraživanju i lečenju malignog melanoma, koji je magistrirao na Harvardu i doktorirao na Oksfordu” je podneo tužbu protiv grupe lekara Kliničkog centra Srbije zbog nesavesnog lečenja svoje majke i zataškavanja okolnosti o uzrocima njene smrti. Ovog leta, kao i obično, Dr Lens je sa porodicom došao u Srbiju da tu provede godišnji odmor.

Zar ste morali za novogodišnju kolumnu da odaberete baš Zoranu Mihajlović – preletačicu u vidu zanimanja (sve je probala do sada, od G17 do Vučića, ), bivšu predsednicu koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u aktuelnoj SNS vlasti? A ako ste zajedno baš tu temu odabrali, primerenije je bilo da piše šta je na tom poslu uradila za vreme mandata, a ne da piše opšta mesta o ženskim pravima. Nisam ženomrzac, daleko bilo, a kad je o tome reč, više vam vredi Jelena Obućina od svih do sada viđenih, kako na portalu, tako i na TV Nova.

„Protekla godina je prošla u velikim izazovima za srpski narod. Srpstvo je postiglo sjajne uspehe. Godina 2022. pokazala koji je pravi put naše nacioanlne i državne borbe. U Crnoj Gori je uspostavljena vlada koja, konačno prihvata srpski narod kao punopravnu naciju ove države. Zahvaljujući gigantskoj, viteškoj političkoj borbi naših predstavnika, okupljenih oko Nove srpske demokratije – Demokratskog fronta i Srpske pravoslavne crkve …”

To što je odlazeća godina započela sa mirisom baruta u Ukrajini, a završava se sa mirisom amonijaka u Nišavi, pokazuje samo jednu stvar: smrad, tačnije 11 meseci smrada, je upravo ono čime će 2022 biti ubeležena u kolektivnom sećanju. Naravno, smrad leševa na dalekoj deponiji za skladištenje pokojnih ideologija, zarđalih srpova i polomljenih čekića ovde se dilovao kao dezodorans. Miris Staljinove čizme je najbolja zamena za ovisnike o mirisu „ljubičice plave“ i kosovskih božura.

Sigurnno ste čuli za onaj vic, bolje rečeno anegdotu, jer vic je duhovita izmišljotina, a anegdota je realnost, ali ne duhovita već smešna – Pitaju Srbina da li zna da vozi avion, a on kaže:" ‘ebem li ga, nisam nikad prob'o, al' mora da znam." Stvari se međutim komplikuju, kad to prestane da bude smešno i postane tragično, što je slučaj i sa elektroprivredom Srbije – EPS.

Ima jedna narodna priča (ako se ne varam, oplemenjena i stihovima Čika Jove Zmaja) koja kaže da su seljaci otišli kod svog kmeta, najmudrijeg među njima, da im reši težak problem – jedan je vo zaglavio glavu u glineni ćup! „Oj mozgovi magareći, volu treba glavu seći“ glasilo je rešenje posle dugog i temeljnog razmišljanja. Naravno, glava je upala još dublje, pa je mudrac naredio da se pređe na sledeći korak – sada treba razbiti i ćup!