Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Ima ona narodna koja kaže – ako ti je žena rođena u znaku ribe, ti si som. Sada u eri rodne ravnopravnosti, važi i obrnuto – ako ti je muž rođen u znaku ribe, ti si som, odnosno somica, u skladu sa novim pravopisom. No, bez obzira na ove rodno-pravopisne finese, odgovor je zajednički I uvek isti – Lažu dušo!

I bi dugo najavljivani sastanak između pretstavnika vlasti i opozicije o izbornim islovima, uz prisustvo pretstavnika Evropske unije, kao posrednika, odnosno kofacilitatora, što bi mogla da bude i jedina novina u formatu ovih razgovora.    

Ne idemo na Olimpijadu – i dobro je što ne idemo, da se dalje ne brukamo. Italijani su nam u sred Beograda očitali lekciju. A govorim o ekipi koja u svom sastavu ima Micića – MVP igrača nedavno završene Evrolige, Teodosića, MVP igrača Evrokupa, NBA igrače Marjanovića i Bjelicu, dokazane internacionalce Kalinića i Milosavljevića, Petruševa, MVP ABA lige, pa Dobrića, Davidovca, Andušića, Avramovića – i stručni štab petorice, na čelu sa Igorom Kokoškovim, pa da počnem od njih. 

Pod tim naslovom, Politika u broju od 3.jula 2021. godine, izveštava o ovoj temi svih tema na našoj političkoj sceni – i, ko se toj vesti ne bi obradovao.  A u tekstu – ko shvati, razumeće, ja nisam.

Najpre se na prvoj strani, na centralnom mestu, sa prigodnom foto-ilustracijom, rekao bih punom optimizma, ispod gore citiranih naslova – malo je reći još većeg optimizma, jer samo što još nije sve i to na najbolji način gotovo, navodi:

Zameraju mi čitaoci – imate u svojim tekstovima i opančara i bimboja, a nigde opančarke i bimbojke i to u vreme novodonetog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i predloženog Zakona o istopolnim zajednicama – u pravu su. Evo potrudiću se da to ispravim, ali da prethodno raspravimo neke stvari. 

Priča prva – Jedna izvanredno pametna žena, priznata u struci koju obavlja, priznata i kao javna ličnost i po svojim političkim stavovima, je negde krajem 2016. godine bila privedena (neću da kažem uhapšena), prilikom kupovine droge i kako to biva sa javnim ličnostima – stvar je pukla. Da pođemo od zakonski najbezazlenije pretpostavke – nabavljala je drogu za ličnu upotrebu. Relevantna odredba Krivičnog zakonika (član 246a) za takvu situaciju je tada glasila:

SNS Akademija u plavom – Priča se da su stihovi popularnog narodnjaka: „Prođi sa mnom ispod duge, naći ćemo sreću mi ...“, u izvođenju Šemse Šuljaković, odabrani od strane bosanskog lobija (Šešelj, Vučić, Zorana Mihajlović, Darija Kisić Tepavčević ...

“Dva vozača malo jača, sede iza upravljaća … kamion, šestoton, juri kao avion …”. Stariji čitaoci će prepoznati stihove iz kultne serije Kamiondžije u kojoj su nas njeni junaci Paja i Jare dobro zabavljali. U rimejku ove serije ulogu Paje i Jareta igraju Maja Gojković i Goran Vesić, koji nas više brinu nego zabavljaju, jer ovo što rade bilo bi smešno da nije ozbiljno: “Mi smo pravnici, znamo kako ćemo … “, kaže Vesić.

Ima jedan dobar vic koji bi se mogao odnositi na Vuka Draškovića – Optužili Muju da je ubio Hasu – izbō ga čakijom. Na pretresu se Mujo brani: „Nisam ga ja ubio, poštovani sudija. Ovako je to bilo: sedim ja ispred prodavnice, izvadio ćakiju i ljuštim bananu. Naiđe Haso, oklizne se na koru od banane, padne na ćakiju – i tako desetak puta!“

Novak, Vasa, Nikola … Naši ljudi, tu iz kraja, a svetski, najbolji. Oni sa zapada da popizde – izmislili tenis, košarku, još u onom veku tamo, za sebe, da se kao kolonijalna gospoda ne dosađuju, a sada se umešali neki bivši autsajderi, kojima je bila namenjena uloga asistenata – da dodaju lopte i tako to, što bi rekli za nešto po kući, eventualno da budu posmatrači i sve pokvarili. A među njima, najgori su tamo neki Srbi.

Pages