Krupne crne oči od njega napraviše prazan prostor u univerzumu.
Neojša Obrenović
Hrabra, jaka, prerano sazrela, sada ostavlja utisak odrasle žene.
Odjednom ponor, bezizlaznost, tuga, duboka tuga. Pa da, kažu da je to depresija.
To su ona jutra, ona rana rađanja dana, koji nagoveste da će noć biti puna skupljenih gorčina, poraza.
Šta ja volim? Volim kako me sanjaš.
Uradila je sve, samo joj još krila nisu nikla, pa da doleti po ovom mrazu na grob i postara se za povorku...
Ispred moje zgrade, na početku ulice ima jedno staro drvo u čijem podnožju je napravljena klupa.
Niko i ništa osim kurvi ne radi. Uhvatio si je za sisu.
Još jedno ćutljivo drvo, zaključi. Nije očekivao sva ta zbunjujuća dešavanja koja su usledila.