Politika i društvo

Kako to da je njima najednom postalo dobro ono što nikome i ni po čemu ne može biti dobro i lepo, a da nije u nekom tripu? A tolika količina utripovanih na jednom mestu ne može da donese ništa dobro.

Kako smo Blerovali Srbiju?

Najsmešniji tip Srbina, danas, pripada onoj posebnoj grupi ljudi, koja je u pojedinačnom oblikovanju društvene svesti gotovo genijalna, dok se u kolektivnoj borbi prepušta samoubilačkom aktu i samooporosti.

Jer, i budali je jasno da će pod ovakvim uslovima u takvoj metropoli živeti samo bube mokrice, punoglavci i genetski modifikovane napredne vrste čovečje ribice.

Svima je budućnost isplanirana, jer par ljudi misle da mogu da kontrolišu svet, igraju se boga, misle da su bogovi jer imaju novac. Bog je stvorio čoveka, čovek je stvorio novac, čovek je pljunuo Boga, čovek misli da je Bog.

Svi su diskriminisani, ali su neki diskriminisaniji od drugih.

Voleo bih da vidim bar jednog Srbijanca kojem je neki Ciganin naneo bar stohiljaditi deo zla koje mu je naneo njegov najrođeniji pripadnik “više rase”.

A šta su, u stvari, dečja prava? Koja im je suština? Zbog čega se toliko insistira na njima? Ko ih ugrožava? Ko ih brani, a ko ih tumači i na koji način?... I još mnogo pitanja se nameće. Logično.

Za tranzicionog kepeca svaki vid protesta, kojim bi se zdrav razum postavio kao osnovica jednog društva, postaje besmislen.

A Srbija je mogla samo da rida nad zlehudom sudbinom svojom, uhvaćena u koštac sa najvećim zlom – samom sobom i svojim ljudstvom. A onda su došli naprednjaci.