Kratka priča

- Nemoj, molim te. Vrlo dobro znaš da ništa ne umišljam, samo sam realna.

Živeli pobedioci običnih ljudskih želja, ti duhovni heroji koji su jedino plodno seme iz kojeg nešto vredno, unapređujuće, savršenije, plemenitije od onoga što čovek danas jeste i nije, može da nikne!

Dva sveta, dva različita karaktera, ambicija i njeno totalno odsustvo.

Oklop od kože, kao i svaka vrsta zaštite te nikada ne može sakriti, ni zaštiti u potpunosti.

Savršeni kraj. Škripa vrata. Otići će na spavanje i zaboraviće. Zaboravićemo svi mi.

Intervju, onaj stari kreten i još jedan sa kamerom, ambijent spreman, iza D. biblioteka, gomila sitnica i slika, (tako je videla po časopisima), flaša vina, podrum taj i taj, i vitke vinske čaše okrenute naopako.

„ E stvarno si kraljica trotoara! Gde si se ovoga setila...“ nasmeja se Marko, čitajuću naglas uvodni deo bloga, pod naslovom-Slika moje mace, propraćen fotografijom crno-bele mačkice, koja je blaženo prela na kanabetu svoje, nepoznate vlasnice.

Čarobno je da postoje muškarci koji budu privučeni ženinom inteligencijom, talentom, šarmom, dobrotom, plemenitošću...A nekako čudnovato zvuči kako lako skoro svi budu privučeni samo jednim pogledom na crnu rupu!

Pa šta? Pa šta ako mislim tako? Baš me briga ko je, kažem to tako upravo jer ne znamo ništa o njemu, Keri, a trebalo bi da znamo ko nam se doseljava, a ne ovako, može biti bilo ko. – Senka se ponovo vratila u svoj poluležeći položaj, stavila pikslu na grudi i nastavila da puši cigaretu.

Ostanite mi sretni i ispunjeni, ništa manje od one blažene zahvalnosti u rasutoj zori...