Kultura i umetnost

Ušla sam prvi put u tu malu, neuglednu baraku kada sam imala devet godina. Držeći se za ruku svog dede, očiju raširenih od radoznalog iščekivanja i radoznalosti, bez daha sam upijala neobične slike, presvučene najfinijim slojem patine, koje su me dočekale na zidovima, u svojim posivelim ramovima iza potamnelog stakla. Došli smo, deda i ja, da kupimo sat. Sat, za mene

Šta kažeš Osmehu, da popijemo prvu utarnju na simsu, ja kuvam?

Znao je da mu je sada svaki minut dragocen i da mora da se snađe, da što pre stigne do Dunava i granice, kako bi uspeo da pobegne.

Stala je ispred pijanog izgubljenog pogleda visoko podignute brade.

Od soli I slame postade hladno, a od filharmonije osta samo dirigent…

Ključeve sreće će baciti u rijeku, ne bi li nova sreća otvorila dugo zaključana vrata.

"Ništa u životu ne zavisi od nas!"

Putem sam razmišljao o nepravdi koju nam nanosi numerisanje godina.

Svi su nekuda žurili, sa slušalicama u ušima i zagledani u svoje telefone.

- Šta ti je druže? Da li je sve u redu?