Kultura i umetnost

Deda Đura je stajao na prozoru i posmatrao momke iz komšiluka, koji su na igralištu igrali košarku. Prethodne večeri, ti isti momci su pravili veliku galamu, pili alkohol i dugo smetali komšijama. Neko iz komšiluka je zvao policiju, ali su oni, videvši ih da dolaze, pobegli. “Kako su dobri u košarci”- pomislio je.

Poznavao ih je sve, još od malih nogu..znao im je i roditelje, mahom, kao decu.”Dobra su to deca”- u sebi reče. Obukao se,obuo i sišao dole.

-Bojane!-viknuo je

-Ti I ne znaš zašto si ovde, zar ne? Čudo moje. Sada će sve biti u redu.

Nebojša Obrenović

Međutim, saznaćemo da ipak tupo gleda u beznađe prostora koje se širi i preti da ga proguta.

A kada je oplela po detaljima u krevetu, stariji su se uozbiljili pokušavajući panično da je ućutkaju...

Ali masa, željna gladijatora ili srednjovekovnih pogubljenja, poče se talasati...

Tri sprata niže, u podrumu zgrade, bio je operativni blok...

-Tvoj otac nije mrtav i danas ćeš ga videti.

Na sudskom procesu je osuđen na smrtnu kaznu...

Nosila je čaroliju u glasu, osmehu, kretnjama, hodu...bila je posebna, nepoznata vrsta .