Kultura i umetnost

„Predivna je Euridika, zlatne kose i očiju boje narcisa...“

Prepoznali smo se kao saputnici.

...kako skladno bez suvišnih pokreta, naglih pokreta, čedno, pleše...

Čujem, prvo sat, pa zatim i telefon, kako zvone i budim se sa živom slikom pune učinice nestrpljivih četvrtaka koji čekaju učiteljicu...

Psi su pametni, morao je znati da mu je lanac i parče hleba bolje nego reka. A nije znao. Glupo pseto.

Do sada si bio moj, njen samo povremeno, sada si postao njen, moj samo povremeno.

U Veneciji se često slika jarkim bojama, obično plameno crvenom (rutilante-ital.)

Želim da pobegnem, prvi put me je stid...

I, tu se svrha svetla izgubila i bila je izgubljena celu večnost, dok je on ponovo nije pronašao.

Već duže vreme je ova porodica ispijala samo čaše žuči, od meda nije bilo ni traga.