Kultura i umetnost

I poslednji ton je odsviran…

Razumeo je suze bolje neko oko iz kog su potekle.

„Ipak mi nije jasno, kako to da i dobro i loše u životu ima smisla?“

Ceo svet se nalazio u njihovim pogledima, srcima i sasvim dovoljno neba da plove.

Obožavao je pitu od jabuka koju je njegova baba pravila specijalno za njega i toplu belu kafu...

Jedan Zmajević će pisati o meni i mom porijeklju sto godina nakon moje smrti.

Toga dana, u zakazano vreme stigli su do restorana gde su upravo ulazili gosti.

Gledali su se u oči. Svako u svom strahu od onog drugog, čekali su ko će napraviti prvi korak.

Tad sam prvi put osetila kako srce može doslovno da raste.

Nije čuo buku, nije video svetlost vatrometa, čvrsto je zaspao, umoran, samo je zatvorio oči, zaplovio u san, dovoljno.