Politika i društvo

Sad kad sam dobila vezu ima da lanem sve što mi je na napaćenoj pasjoj duši.

Uglavnom, stidim se.

Od temena do peta.

Kako bi ''Telekom Srbija'' bila još efikasnija i uspešnija kompanija, neophodna je hitna racionalizacija i sistematizacija radnih mesta. Tu odgovornost snosi menadžment kompanije.

"...situacija je mnogo gora nego što izgleda u ovom uzgajalištu klonova kloniranih da ne klonu, već da traju u agoniji ispod najminimalnijeg minimuma dostojanstva i fizičke izdržljivosti..."

Zaboravljate vi jednu stvar, gospodo draga!

Već devet godina se sa velikom zahvalnošću sećam divne pedijatrijske sestre sa klinike "Narodni front" koja je sa nežnošću i strpljenjem prepovijala svaku bebu, sa razumevanjem slušala i odgovarala na svako pitanje porodilja, uključujući i, recimo, ona o nezi rane ili dojenju, koja nisu njen neposredan posao. Gnjavile smo je. Obožavale smo je.

Kada se pored svake od pomenutih stavki upiše broj ili procenat, tek tada slika sveopšteg rasula postaje jasna, a situacija, na žalost, potpuno bezizlazna.

Teror se vrši masovno i svakodnevno, i javno i tajno.

Strah od budućnosti koja nam se nameće. Strah od vremena koje nam prolazi. Strah od torture. Strah od primitivizma, devalvacije svega vrednog, gubljenja identiteta...

Ta se ograničenja i propisi, međutim, nisu mogli uspostaviti bez solidarnosti.

Na žalost, kada je Srbija u pitanju - to nije slučaj. Srbija je nalik monstrumu koji samog sebe usisava sopstvenim čmarom pretvarajući se u debelo crevo kao princip opstanka sa sadržajem koji mu je primeren i u kojem ništa drugo osim govneta ne može da opstane, a i ako uspeva onda su to vrlo zakržljali i potpuno neprilagođeni i na odumiranje osuđeni primerci života.