Kratka priča

U životu se ništa ne podrazumeva. Ni to da će ti se želje ostvariti jer ti to zaslužuješ, niti da ćeš zbog nekog greha goreti u paklu, na lomači, nekada, ikada... Život je spiralno, uzdižuće-spuštajuće vijuganje slučajnog i zacrtanog, spoznatog i nikada shvaćenog puta bića ka...“

Čovek je samo slovo bez poente. Dva slova čine reč…

Nije njoj više tako hladno. Govorili su to ljudi koji već duže vrijeme nemaju veze sa svojim vlastitim životom.

I zato nisi voleo svet, ali kada si spoznao šta znači voleti običnu travku, zavoleo si i svako biće zbog onoga što jeste i nije, znajući da može "biti"...

Ritam kuckanja, ritam govora, ritam sunca koje je palilo zidove, ritam svog srca koje je iskakalo i uskakalo u njegovo.

„Principi, da... Oni su stari koliko i svet. Ne menjaju se, traju, a čak je i sama planeta promenila svoju putanju. I ona nekad izbaci teret iz svoje utrobe“

- Pozovite hitnu pomoć! -

U stvari, ljudi su pametniji što su mlađi, a ne što su stariji, zaključio je.

Voleti...

Pušio sam pljugu ispred ulaza i posmatrao izgubljene, dugokose ratnike i devojke u kožnim minićima. Njihov jedini cilj je bio gutljaj piva uz prirodu, razmišljanje uz sunce i cmakanje uz zavidne poglede.