Politika i društvo

Zašto tu stati?

I tako sada umesto Kockice imamo ovog Goli-jata koji svojim dogodovšinama, perverzijama i filozofskim stavovima profiliše pogled na svet svekolike TV publike, a i šire.

Plaše te odlike duševnog rastrojstva koje imaju svoju namenu i cilj, pretežno usmerene na one ljude koji će da pomisle da je naš premijer žrtva nekakvih ludaka, pa ga zato treba nagraditi na sledećim izborima.

Koliko puta su čuli da je škola sranje, da su nastavnici budale, da im polovina informacija koje im ulivaju u glavu nikada neće trebati, da je važno kako se u životu snađeš, da treba koristiti prečice?

Biće da svetu više i nije potreban nikakav napredak, nikakav novi glas razuma koji će ga poremetiti u svom zahuktalom hodu ka sopstvenom kraju.

Sve će to Angela da udomi, napoji, nahrani i zaposli, a nama ostaje da bazamo po slepim ulicama ovog kazamata u uzaludnom očekivanju da će nam biti bolje...

Zaključimo jednostavno: Svako ko se odriče Kosova i Metohije, jer ga ne oseća bliskim i ne oseća nikakvu povezanost i koren, ili ga se odriče jer je to tobože realnost, a zarad bolje budućnosti, ljubeći skute onima koji i ne kriju pljačku, neka se u budućnosti seti i najmanje nepravde koja mu bude za vratom.

Evropa kojoj stremimo je Eden, dabome, ali da biste dospeli do biblijskog raja moraju se ispuniti određeni uslovi. Mora, naime, prvo da se umre.

Bilo bi lepo da gradovi ponovo budu gradovi, a sela ponovo sela. Jer, znate, oduvek se znalo da se kruške i jabuke ne mešaju. Tačnije, mogu se one mešati, ali u tom slučaju nastaje haos. E, tako nam je danas.

Kako to da je njima najednom postalo dobro ono što nikome i ni po čemu ne može biti dobro i lepo, a da nije u nekom tripu? A tolika količina utripovanih na jednom mestu ne može da donese ništa dobro.